Истраживања у последњим деценијама указују на снажну повезаност између уноса антиоксиданата и смањеног ризика од развоја бројних хроничних болести. Иако антиоксиданти нису лек, они могу имати значајну превентивну улогу када се редовно уносе као део здраве исхране.
Прво и најчешће истраживано подручје је здравље срца и крвних судова. Слободни радикали могу оштетити зидове крвних судова, што доводи до настанка атеросклерозе. Антиоксиданти као што су витамин Е, витамин Ц и флавоноиди могу смањити оксидативни стрес и подржати еластичност артерија.
У области неурологије, антиоксиданти играју потенцијално важну улогу у заштити мозга од дегенеративних промена. На пример, унос полифенола из боровница и зеленог чаја повезује се са бољом когнитивном функцијом и мањим ризиком од деменције код старијих особа.
Такође, све више пажње се поклања утицају антиоксиданата на метаболичке поремећаје, као што је дијабетес тип 2. Оксидативни стрес има улогу у развоју инсулинске резистенције, а неки антиоксиданти могу помоћи у побољшању осетљивости на инсулин.
У сфери здравља коже, антиоксиданти могу пружити заштиту од УВ зрачења, смањити упалне процесе и успорити појаву бора. Витамин Ц, као један од најпопуларнијих антиоксиданата у дерматологији, користи се и у исхрани и у козметичким производима.
Важно је истаћи да антиоксиданти најбоље делују у контексту уравнотежене и разноврсне исхране,
